Istorija Kuglanja

Iako je poslužilo kao objekat poznatih satiričnih filmova kao što su: Veliki Lebovski i Kraljevi kuglanja, kuglanje je bukvalno i bilo kraljevski sport. Naime, prvi zapisi o kuglanju kao sportu datiraju iz XIV veka, mada se neke arheološke iskopine iz Egipta, procenjene da su iz 3200-te godine p.n.e., povezuju sa ovim sportom. Pisani dokumenti iz 1366 godine, za vreme vladavine engleskog kralja Edvarda III govore o tome da je on zabranio kuglanje ne bi li njegova armija posvećivala više vremena usavršavanju streljačkih veština. Nasuprot njemu, kuglanje je itekako bilo u modi, a i legalno, za vreme Henrija VIII.

Mnogo varijacija kuglanja potiče iz svih krajeva Evrope, ali je još uvek nepoznato ko je prvi predstavio ideju američkog kuglanja. Najraniji tragovi postojanja kuglanja u Americi se pojavljuju u obliku citata, gde se čovek po imenu Rip Van Winkle budi uz zvuke obaranja devet čunjeva, dok se za popularnu igru sa deset čunjeva izvorno poreklo tačno ne zna. S krajem XIX veka, kada je igra već bila raširena po više američkih gradova, uspostavljaju se prva pravila i formira Američki Kuglaški Kongres. Tada su počela i zvanična takmičenja i nastala je nacionalna liga, dok je ženska kuglaška asocijacija nastala nešto kasnije.

Period od 1940 do 1960 godine se smatra zlatnim dobom ovog sporta u Americi. Tada je kuglanje doživelo enormnu popularnost zahvaljujući medijima, a naročito zahvaljujući propagandi od strane američkih vojnika. Kuglanje je promovisano kao sport za "obične" ljude i time pridobilo mnogobrojne simpatije širom Amerike da bi ubrzo postalo najpopularniji vid razonode. Ovaj period beleži veliki napredak kuglanja kao sportske discipline, a isto tako i razvoj tehnologije u ovoj oblasti. U to vreme je izmišljena i predstavljena prva mašina za polu-automatsko postavljanje čunjeva i time je u mnogome olakšan sam proces igranja.

Tokom 60-tih godina američko kuglanje se pojavilo i Velikoj Britaniji i bukvalno je preplavilo. Kuglane su otvarane jedna za drugom i ubrzo je nastalo oko 160 kuglana. Međutim, zbog nedovoljnog interesovanja i slabog reinvestiranja, kuglane su ubrzo dotrajale i u velikom broju su pretvorene u hale za igre na sreću (Bingo Halls). Industrija je tada skoro propala, jer je oko dve trećine kuglana u narednih nekoliko godina bilo zatvoreno. S druge strane, u Americi, kuglanje je cvetalo, delimično zahvaljujući popularnim profesionalcima u ovom sportu.

Do sredine 80-tih godina, bilo je jako malo ulaganja u kuglanje, ako ih je bilo uopšte, a manjak interesovanja je postojao i zbog kompleksnog sistema bodovanja, sve do pojave kompjutera. Uvođenjem računarske tehnike u svet kuglanja, probudila se nova želja za igrom, gde je jedina obaveza učesnika bila da upišu svoje ime.

Danas postoji preko 100 miliona kuglaša širom sveta. Zanimljiva je i činjenica da broj registrovanih igrača, uključujući muškarce i žene, premašuje čak i cifre u mnogo poznatijim sportskim disciplinama (fudbal, košarka...).